Primedbe na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju

960 640 Socijaldemokratska Unija

U saradnji sa organizacijama Učitelj neznalica i Marks 21, Socijaldemokratska unija je pripremila primedbe na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, koje je zvanično dostavila Ministarstvu privrede. Ovim putem želimo da pozovemo sve progresivne snage da nam se pridruže u borbi protiv uvođenja bankokratije u Srbiji!

 

Poštovani,

Završna javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju u petak 28. oktobra organizovana je tako da rasprave zapravo nije ni bilo, jer nakon vaše jednoipočasovne prezentacije nije ostalo vremena za diskusiju. Zato vam ovim putem dostavljamo prigovore koje smo hteli da iznesemo na završnoj javnoj raspravi.

Smatramo da Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju preti da legalizuje najgore prakse iz primene Zakona o stečaju („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011 – dr. zakon, 71/2 012 – odluka US i 83/2014). Zakon treba povući u celosti iz sledećih razloga:

  1. Načela stečaja, u smislu člana 3. Zakona o stečaju, su između ostalih i kolektivno srazmerno namirenje stečajnih poverilaca. Nacrtom se ovo načelo drastično narušava u korist razlučnih poverilaca, u koje skoro isključivo spadaju banke. Ukoliko odredbe Nacrta stupe na snagu, banke će steći pravo na članstvo u Odboru poverilaca (koji odlučuje o pitanjima od značaja za stečajne, a ne za razlučne poverioce), kao i da predlože da se za imovinu pod hipotekom ukine tzv. „moratorijum na izvršenja“ na period od šest meseci, sa mogućnošću produženja ukoliko u prvih šest meseci prodaja u izvršnom postupku ne uspe; dok banke pokušavaju da prodaju založenu imovinu stečajni upravnik njome ne sme da se bavi; da bi dobile produženje roka za prodaju “svoje” imovine u izvršnom postupku, bankama će biti dovoljno samo da u prvih pola godine daju oglas za prodaju.

Ovim odredbama se praktično ukida mogućnost da se u stečajnom postupku naplati bilo ko osim banaka. Ne znamo bukvalno ni za jedan stečajni postupak u Srbiji u kom bilo koji iole vredan deo imovine nije opterećen najmanje jednom hipotekom; a ako se bankama odobri da imovinu pod hipotekom prodaju u postupku izvršenja, više neće biti izgleda da od prodaje ove imovine ostane novca za namirenje stečajnih poverilaca. Pritom ste bankama dali pravo da u Odboru poverilaca odlučuju o pitanjima od interesa za stečajne poverioce, dok ni stečajni poverioci, ni Odbor poverilaca niti drugi organi stečaja neće imati nikakav uticaj na prodaju koju banke vrše u izvršnom postupku.

Razlozi koje ste u obrazloženju dali za poboljšanje položaja razlučnih poverilaca (predugo čekanje na prodaju i namirenje), problemi su svih poverilaca, a ne samo banaka. Odlukom da omogućite efikasniju naplatu samo bankama grubo ste narušili i načelo srazmernosti i prava ostalih poverilaca, a naročito onih koji su i po važećem zakonu u neravnopravnom položaju u odnosu na banke (radnici, mali dobavljači i dr.).

  1. Imajući u vidu stanje privrede u Srbiji, pooštravanje uslova za reorganizaciju je krajnje nerazumna mera. Zakon o stečaju treba menjati u delu koji reguliše reorganizaciju, ali u pravcu sasvim suprotnom od onog kojim ste vi krenuli – na primer dozvoliti da se plan reorganizacije podnese i nakon donošenja rešenja o bankrotstvu, ili na neki drugi način stvoriti veće mogućnosti za reorganizaciju.
  1. Iako se po važećem Zakonu ne može izdavati u zakup dužnik kao pravno lice, već samo imovina iz stečajne mase, stečajni upravnici su i do sada faktički izdavali u zakup preduzeća u stečaju – tako što su izdavali celokupnu imovinu! Verujemo da su i radnoj grupi koja je radila Nacrt i ministru Kneževiću poznati primeri zrenjaninskih preduzeća Luksol i Jugoremedija, kao i mnogih drugih u Srbiji u kojima je izdavanje imovine u zakup dovelo samo do bogaćenja zakupca i njegovog privilegovanog položaja u reorganizaciji ili kupovini dužnika. Vaše obrazloženje da „ovakvo rešenje uvećava mogućnosti efikasne i uspešne prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, jer bi treća lica svakako mogla da pokažu daleko veću zainteresovanost za kupovinu stečajnog dužnika koji je poslovno aktivan u sferi svoje delatnosti“, suprotno je dosadašnjim iskustvima. Nakon izdavanja stečajnog dužnika u zakup, jedino lice zainteresovano za kupovinu dužnika kao pravnog lica ostaje zakupac. Mogućnost efikasne i uspešne prodaje se smanjuje, a povećava se mogućnost za korupciju.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju neće ispuniti proklamovani cilj povećanja prane sigurnosti za sve učesnike stečajnoг postupkа. Naprotiv, dovešće do povećanja pravne nesigurnosti, i zato ga treba povući iz procedure.

 

U Beogradu, 30. oktobra 2016. godine

Socijaldemokratska unija

Ivan Zlatić

predsednik